Teleskopi

Prvi teleskopi su se pojavili početkom XVII veka u Holandiji. Galileo Galilej je 1609. godine unapredio optičku konstrukciju i prvi put koristio teleskop za posmatranje nebeskih tela. Sam Galileo je koristio u početku reč „perspicillum“ da bi kasnije počeo da koristi termine „telescopium“ na latinskom i „telescopio“ na italijanskom.

Kasnije, Johannes Kepler poboljšava Galileov teleskop korišćenjem duplih sočiva i tako nam otvara potpuno novi svet koji tek treba istražiti. 

1668. Godine Njutn je prvi put napravio teleskop sa ogledalima umesto optičkih sočiva.

Tako su nastale dve vrste teleskopa koje se razlikuju prema načinu stvaranja slike:

Refraktori – koriste optička sočiva za skupljanje svetlosti 

Reflektori – koriste konkavna ogledala za skupljanje svetlosti koja se dobija od njihove površine 

Kasnije kombinacijom ova dva tipa nastaju i katadiopteri koji koriste i optička sočiva i ogledala za prikupljanje svetlosti. 

U amaterskoj astronomiji većinom se koriste optički teleskopi. Sastoje se od optičke cevi, delova za montažu i okulara.

Optička cev sadrži optički sistem teleskopa, fokuser u koji se stavljaju okulari koji predstavljaju skup sočiva kojima se povećava slika nastala u žarištu teleskopa. Dve osnovne osobine su uvećanje i skupljanje što veće količine svetlosti odnosno prečnik koji je i bitnija osobina. Teleskop većeg prečnika omogućava da objekti budu jasniji i sjajniji i može da uoči bliske dvojne zvezde i više detalja na planetama nezavisno od uvećanja. 

Kako odabrati pravi teleskop?

Za odabir teleskopa prvo treba da odgovorimo na nekoliko pitanja: da li teleskop kupujete za sebe, za poklon iskusnom istraživaču ili želite da obradujete malog istraživača koji tek kreće da se upoznaje sa svetom oko sebe, šta želite da posmatrate, da li je bitna stabilnost i estetika samog teleskopa jer želite da upotpunite i ulepšate enterijer vašeg doma ili poslovnog prostora, na koji način je potrebno održavati i čuvati teleskop i na kraju finansije odnosno koliko ste spremni da izdvojite novca.

Glavne osobine teleskopa koje odredjuju i kvalitet posmatranja:

Vrsta teleskopa daje različit kvalitet slici, pa su iz toga razloga refraktori bolji, daju jasniju sliku, njihov vek je duži jer kod reflektora ogledalo rasipa mnogo više svetlosti, ujedno smanjuje i kontrast, a može doći i do oksidiranja ogledala čak i u slučaju aluminijumskog premaza.

Prečnik je najvažnija osobina teleskopa koja odredjuje moć sakupljanja svetlosti od čega zavisi i jasnoća objekta koji posmatrate ali odredjuje i njegovu cenu. Prečnik ispod 8cm uglavnom je za posmatranje prirode ali sa njim ćete moći da vidite i mesec. Prečnik od 8cm omogući će da vidite mesec i planete u bledoj slici, dok prečnik od 10cm omogućava da vidite jasno planete, magline, i razna sazvežđa.

Uvećanje ne utiče na jasnoću slike već na veličinu posmatranog objekta a maksimlano korisno uvećanja je 2 puta prečnik objektiva u milimetrima.

Dužina teleskopa odnosno tubusa takodje odredjuje udobnost posmatranja pa teleskopi sa dužim cevima smanjuju udobnost posmatranja za oko.

Sklapanje i podešavanje teleskopa je još jedna karakteristika koja iziskuje strpljenje kod istraživača. Potrebno je imati što stabilniju montažu kako bi nakon toga što lakše i brže uradili podešavanje i fokusiranje i mogli imati mirnu sliku već nakon nekoliko minuta. 

Čuvanje i održavanje teleskopa ne zahteva posebne aktivnosti ali je najbolje da ga čuvamo na stalnoj temperaturi. Ukoliko telskop iznosimo sa sobne temperature na spoljnu to može narušiti kvalitet slike ukoliko želite odmah da ga koristite. Takodje je važno čuvati teleskop od prašine koja najviše može narušiti optiku. Sočiva praktično služe za ceo život, ogledala se mogu aluminizirati na svakih deset godina a mehanički delovi su dugog životnog veka.

I za kraj najbitnije za kvalitetno posmatranje nebeskih tela je vedro nebo ☺